Петар Поповић, јава сцрипт девелопер и оснивач Хакадемије, никада се није бавио пољопривредом. Како каже за Нову економију, живи и ради у Београду, али је пореклом из Старе Пазове и одрастао је уз војвођанске њиве. Одувек је желео да помогне пољопривредницима, а кап која му је прелила чашу је недавни снимак очајног сељака који тестером сече стабла у свом воћњаку због ниске откупне цене и односа државе према њима.
Пре три дана објавио је пост на мрежи ЛинкедИн „Шта ми ИТ-јевци можемо да урадимо да помогнемо нашим људима? који је привукао велику пажњу и скоро 200 коментара колега из ИТ заједнице, финансија, менаџмента…
„Пре неки дан сам наишао на снимак на ком српски сељак моторном тестером сече свој воћњак. Човек не зна шта да ради више, каже држава га закопала, сопствена држава га саботира. Малинари већ годинама газе и бацају малине колико су огорчени, то није новост, сви то знамо. Остатак Србије ћути, нико се не оглашава, солидарност нула„, написао је млади програмер на почетку свог поста.
У наставку Петар размишља наглас: „Да ли направити отворену платформу налик Фармији чија би сврха била да помогне нашим сељацима да продају своје производе по фер цени и нађу купце у иностранству? Да ли направити „онлине пијацу“ на којој ће људи моћи да купују или резервишу домаће воће и поврће на мало по такође фер ценама? Организовати хакатон у циљу прављења различитих решења и фузије идеја?“
Ја желим да урадим нешто и надам се да нисам једини. Такође се надам да ће се јавити и сами сељаци, пре свега млађе генерације које разумеју нове технологије како би нам лакше објаснили своје проблеме, јер ако не разумемо проблем не можемо ни да смислимо решење“, написао је на крају, уз молбу да људи поделе његов пост.
„Схватио сам да ће вероватно бити касно и да ако желимо да урадимо нешто морамо брзо деловати. Исхитрено сам написао пост и нисам очекивао да ће толико одјекнути и изненадио сам се када сам видео да је толики број људи спреман да се укључи и уради нешто да помогне другим људима, каже за Нову економију Поповић истучући да је ИТ природни савезник многих грана привреде.
На његов пост су углавном одговарале колеге из ИТ заједнице због чега Петар јавно позива и пољопривреднике да се укључе.
Један део коментатора изразио је нескривени песимизам да програмери, сајтови и апликације могу било шта променити и као директну адресу за положај пољопривредника означили су државу и Владу Србије. Није мало било оних који су изнели низ предлога и иницијатива.
„Највећа грешка је што углавном старији људи остају у пољопривреди јер су из фазона „Иди ти дете, спаси се, буди правник да се не мучиш сутра и имаш плату“. Кад би се више младих ангажовало, то би било потпуно другачије. Не треба теби помоћ државе, која помоћ државе, треба ти да изађеш на тржиште. Ја бих увек пре дао кинту за домаћи производ за који знам одакле је потекао него неко смеће из маркета које потиче од компаније која има постројење за прављење од игле до локомотиве. Тотално сам за укрштање ИТ бранше са пољопривредом. Ми смо земља сељака(пољопривредника) и увек ћемо бити“, пише у једном коментару.
Један учесник дебата је прокоментарисао: „Све је то лепо али немогуће је применити ниједан од предлога па и гомиле других идеја у коментарима. Зна се ко стоји иза откупа и пласмана воца и како је могуце да се извезе и тако је задњих 30 година.“
И.Павловић
Преузето: новаекономија.рс